witch značenje / witch prevod:
Staroenglesko vicce „mađioničarka, čarobnica“, u kasnijoj upotrebi posebno „žena za koju se pretpostavlja da ima posla sa đavolom ili zlim duhovima i da bi u njihovoj saradnji mogla da izvodi natprirodna dela“, fem. od staroengleskog vicca „čarobnjak, čarobnjak, čovek koji se bavi vradžbinama ili magijom“, od glagola viccian „praksati veštičarenje“ (uporedi donjonemački vikken, vicken „koristiti veštičarenje“, vikker, vicker „prorok“).
OED kaže neizvesnog porekla; Liberman kaže: „Nijedna od predloženih etimologija veštica nije slobodna od fonetskih ili semantičkih poteškoća. Klajn predlaže vezu sa staroengleskim vigle “proricanjem” i perikom, sa “idolom”. Votkins kaže da imenice predstavljaju protogermanskog *vikkjaz „nekromanca“ (onaj koji budi mrtve), od PIE *veg-io-, od PIE korena *veg- „biti jak, biti živahan“.
Da je vicce nekada imao specifičniji smisao od kasnijeg opšteg za “mađioničarka, čarobnica” možda sugeriše prisustvo drugih reči u staroengleskom koje opisuju specifičnije vrste magijskog zanata. U Ælfredovim zakonima (oko 890), veštičarenje je posebno istaknuto kao ženski zanat, čiji praktičari nisu smeli da žive među Zapadnim Saksoncima:
Ða fæmnan þe gevuniað onfon gealdorcræftigan & scinlæcan & viccan, ne læt þu ða libban.Druge dve reči kombinovane sa njom ovde su gealdricge, žena koja praktikuje „začaranja“ i scinlæce „ženski čarobnjak, žena mađioničar“, od korena koji znači „fantom, zli duh“.
Druga reč koja se pojavljuje u anglosaksonskim zakonima je liblæca „čarobnjak, čarobnjak“, ali sa sugestijama veštine upotrebe droga, jer je koren reči libb „droga, otrov, čar“ (vidi list (br. )). Libbestre je bila fem. reč koja znači “čarobnica”, a libcorn je bilo ime određenog lekovitog semena (možda divljeg šafrana). Vikli primećuje moguću vezu sa gotskim veihs „svetim“ i nemačkim veihanom „posveštanjem“, i piše, „sveštenici potisnute religije prirodno postaju magi za njene naslednike ili protivnike“. Bez obzira na poreklo engleske reči, upotreba reči „trovač“ za „vešticu, čarobnicu“ paralelna je sa hebrejskom reči koja se koristi za „veštica, čarobnica“ u levitskoj osudi.
U anglosaksonskim glosarima, vicca prevodi latinski augur (oko 1100), a vicce znači „pithoness, divinatricem“. U “Tri kralja Kelna” (oko 1400) vicca prevodi Magi:
Þe painims ... cleped þe iij kingis Magos, þat is to seie vicchis.Rečnik prevodi latinski necromantia („demonum invocatio“) sa galdre, viccecræft. Anglosaksonska pesma pod nazivom „Muški zanati“ (takođe „The Gifts of Men“) ima viccræft, što izgleda da je ista reč, a po svom kontekstu znači „veština sa konjima“. U c. 1250. prevod „Ekodus,“ veštice se koristi za egipatske babice koje spasavaju novorođene sinove Jevreja: „Ðe vicches hidden hem for-ðan, Biforen pharaun nolden he ben.“
Veštica u odnosu na čoveka preživela je u dijalektu do 20. veka, ali fem. oblik je bio toliko dominantan do 1601. da su muškarci-veštice ili veštice počeli da se koriste. Prošireno osećanje „stare, ružne i nakaradne ili zloćudne žene“ datira iz ranog 15. veka; ono o “mladoj ženi ili devojci očaravajućeg izgleda ili manira” je prvi put zabeleženo 1740. Vračar je iz 1718; primenjeno na afričke mađioničare od 1836. godine.
Danas je ravnodušno reći na engleskom jeziku „ona je veštica“ ili „ona je mudra žena“. [Reginald Scot, "Otkriće veštičarenja", 1584.]